U Stambolu na Bosforu

U Stambolu na Bosforu....

U Stambolu na Bosforu bolan paša leži. Ima li boljeg opisa Istanbula od stiha čuvene bosanske sevdalinke. Kako se u najvećem turskom gradu živelo, kako se volelo, osvajalo, gubilo i umiralo. Ko je jednom u Istanbulu bio, osetio je. I shvatio.

Fascinantan je. Hrle mu svi koji čeznu za dahom Istoka, šuštanjem svile i zveketom narukvica oko vitkih članaka prelepih žena skrivenog pogleda. Evropljani na starim kaldrmama uglavnom tumaraju za tragovima cara Konstantina i opravdanja velikog kraha novog Rima. I čini se da ne mogu tek tako da zaborave otomanskog konja sa Mehmedom u sedlu pred oltarom Aja Sofije.
U današnjem Istanbulu ima tragova otomanske siline, ali ne i viktorijanskog osmeha na licima njegovih stanovnika. Danas je to grad na čijim se ulicama prepliću najrazličitiji jezici i kulture. U njemu živi više od 11 miliona ljudi, a dnevno se slije još nekoliko miliona iz unutrašnjosti Turske i drugih delova sveta. U opštem krkljancu, iza svakog ćoška šapuće prošlost, a oni kadri da oslušnu, osetiće u šapatu Istoka damare srca nekadašnjih Osmanlija. Ali i Vizantije. I prosto je neverovatno da se niko ne može oteti utisku kako grad poziva natrag u svoje naručje. Nekako mu to dođe kao prokletstvo.

Zato se Istanbul ne može osetiti tek tako, na nekoliko dana. Svaka priča čeka svog gosta, obuzima ga i zove da bar još jednom protumara šarolikim ulicama...

Istanbul ne krije svoje tajne… Kroz istoriju se menjao i bio je centar velikih civilizacija. Izgrađen je da bude velika prestonica. Novi Rim. Novi centar sveta i to je kroz vekove i ostao. Danas je finansijski centar Turske, savremeni grad koji brzo živi i juri napred. Ali i nemaštoviti mogu da vide njegov davnašnji izgled, u doba kraljeva, careva, sultana, velikih vezira… Te tako bajkovite prošlosti... Mada je mnogo krvi proliveno zbog njega i u njegovo ime.

No šta je bilo, bilo je. Istorija ima svoj način da bude okrutna i velikodušna, ali i to je deo začaranog kruga stvaranja i opstanka. Nećemo se baviti koliko su Vizantija i Turska uzele, već ćemo se prepustiti pričama koje kazuju „svedoci” i „akteri” onog vremena. Krećemo u šetnju Istanbulom i ovaj put slušaćemo ono šta nam zidovi šapuću... Znamenitosti dakle.
Najpoznatije se nalaze u poznatoj četvrti Eminon.

Sveta Sofija (Aya Sofia, crkva Svete mudrosti) je jedan od najupečatljivijih spomenika. Građena je od 523. do 537. godine po nalogu cara Justinijana. Posle pada Carigrada, 1453. postala je džamija i tada su joj dodata četiri minareta. Od 1935. godine je muzej.

Vaseljenska patrijaršija (Ecumenical Patriarchate of Constantinople) se od 1586. godine nalazi u crkvi Svetog Đorđa, koja je pre preseljenja Patrijaršije bila sastavni deo manastira, a nekoliko puta je gorela u požarima. Vladinim dekretom je pretvorena u muzej. Veliku vrednost joj daju relikvije i patrijarhov tron iz 5. veka.

Palata Top Kapi je bila zvanična rezidencija otomanskih sultana od 1465. do 1853. godine. Gradnja je započeta po nalogu Sultana Mehmeda II, a 1924. pretvorena je u muzej. U njoj se čuva velika količina porcelana, odora, oružja, štitova, oklopa, otomanske minijature, kaligrafski spisi i murali.

Turistima je najfascinantniji harem, grad u gradu, u kome su lepotice iz raznih delova sveta pokušavale preko sultana da rukovode imperijom. Ideje najstrašnijih intriga i ubistava rađale su se upravo u blizini sultanovih odaja, u hamamu među najmirisnijim uljima i laticama istočnjačkih ruža. Radi sprečavanja intriga, jedan od najrazmaženijih sultana je zatražio da mu u odaji u koju je dovodio žene na konačište sačine fontanu od 30 česmica sa oko 20 kaskada. Šum vode trebalo je da spreči znatiželjne uši da čuju ono što je smatrao svojom privatnošću. Tamne senke iza zastora i šuštanje svile ovde se i danas mogu naslutiti.

Dolmabahče palata je prva palata građena u evropskom stilu. Predstavlja poslednju rezidenciju otomanskih sultana. Od 1853. do 1922. godine u njoj su živeli vladari, sa pauzom od dvadeset godina kada se koristila palata Jildiz. Palata je poznata po najvećem lusteru, teškom 4,5 tona, koji je bio poklon kraljice Viktorije. Sastoji se iz tri dela: prvi je rezervisan samo za muškarce, drugi deo predstavlja zvanične prostorije, a treći deo je harem.
A na samrti je, paša iz stare bosanske sevdalinke, svojim vernim slugama ponudio bar po jednu ženu iz svog harema. Kada je zaplakao, srce mu nije izdržalo. Silina ljubavi u smrt je odnela i njegovu pašinicu. Ko oseti, razumeće.

Kako se snaći u višemilionskoj metropoli


Stanovnika: 11,3 miliona

Jezik: Turski

Vremenska razlika: +1 sat

Valuta: Turska lira (1 EUR= 2,06 TRY)

Struja: Napon 220 V

Klima: Novembar (od 8 do 15°C), decembar (od 5 do 11°C) i januar (od 3 do 8°C)

Viza: Dobija se na aerodromu

Šta videti: Znamenitosti navedene u tekstu, stari bazari, Arhipelag Prinčevskih ostrva, džamija Ortakoj… Krenite od centralnog trga Taksim

Kupovina: Proizvodi od kože, zlato, tepisi, keramika, nakit. Najbolja mesta za kupovinu su Kapali čaršija, centar Ak Merkezi, Misir Bazar

Hrana i piće: Specijaliteti od mesa i slatkiša. Obavezno probajte doner, razne vrste kebaba, a od pića ajran i čaj od jabuke

Smeštaj: Cene zavise od kategorije hotela i lokacije. Najbolji su „Ciragan Palace Kempinski”, „Four Seasons at Sultanahmet”, „Four Seasons on the Bosphorus”, „Swissotel The Bosphorus”, „Ritz-Carlton”, „Ceylan Inter-continental”, „The Marmara”, a u krugu oko trga Taksim „Best Western Eresin”, „Grand Oztanik”, „Elite”

Prevoz: Metro, taksi, gradski autobus i dolmuši. Radi snalaženja treba kupiti mapu grada

Kako stići: Avionom na relaciji Beograd-Istanbul kompanijom „Turkiš erlajnz” svakog dana sem utorka i subote u 13.40, let TK1442 ili „Jat ervejzom” svakog dana, tri puta dnevno (JU 420)

Spomenik do spomenika

Crkva Karije je jedna od najlepših podignutih u doba Vizantije. Iako ne spada u najveće, po unutrašnjosti se ubraja u najveličanstvenije. Pažnju privlače prelepi mozaici i freske. Od 1948. pretvorena je u muzej i predstavlja veliku turističku atrakciju.

Džamija Mehmed-paše Sokolovića (Sokollu Mehmed Pasa Camii) je sagrađena 1572. godine u vreme Sulejmana Veličanstvenog, po nacrtu velikog arhitekte Sinana. Nalazi se u blizini Plave džamije.

Jerbatian cisterne su nastale u vreme Vizantije, 532. godine. Jedinstvenog su izgleda, zahvaljujući svojim stubovima, kojih ima 336, visokih po devet metara.

Hipodrom je nekada predstavljao centar kulturnog i sportskog života Konstantinopolja. Bio je oko 450 m dugačak i oko 130 m širok. Tribine su mogle da prime sto hiljada ljudi.

Čudesne pločice

Sultan Ahmetova džamija (poznatija kao Plava džamija) je podignuta kao konkurencija Aja Sofiji i poznata je po legendi o tome zašto je izgrađena sa šest minareta. Unutrašnjost joj je dekorisana sa više od 20.000 plavih i belih iznik keramičkih pločica, ukrašenih tradicionalnim otomanskim cvetnim mustrama. Po pločicama je i dobila ime.